Колесо балсага. особая ситуация

Выставочный проект о пандемии в Северной Осетии (Национальный музей Республики Северная Осетия - Алания, 2020) / Exhibition project about the pandemic in North Ossetia (National Museum of North Ossetia-Alania Republic, 2020)

В рамках выставочного проекта «Колесо Балсага. Особая Ситуация» в Национальном музее Республики Северная Осетия-Алания участники постарались ответить на вопрос: как сохранить сообщество в условиях пандемии, когда сами его основы — социальные связи — являются источником опасности и угрозы его существования? Участники выставки направили свои усилия на разработку художественных и функциональных прототипов, новых социальных практик и форматов социальности, которые должны помочь в деле спасения человеческих жизней. Основой для этих разработок стало бережное переосмысление осетинского наследия.
As part of the exhibition project at the National Museum of the Republic of North Ossetia-Alania, the participants tried to answer the question: how to preserve the community in a pandemic, when its very foundations - social connections - are a source of danger and threat of its existence? The exhibitors focused their efforts on the development of artistic and functional prototypes, new social practices and social formats that should help in saving human lives.
The basis for these developments was a careful rethinking of the Ossetian heritage. Thus, the exhibition became a kind of experimental laboratory, presenting reflections on the attitude of Ossetian society to the social crisis of 2020, as well as options for its solution.

Заявление куратора
Антон Вальковский

КОЛЕСО БАЛСАГА

В осетинском Нартском эпосе Колесо Балсæга — это персонифицированное всесокрушающее и карающее колесо, охваченное огнем. Оно несется через леса и долины до самого Черного моря, калеча людей и обращая деревья в пепел. Пандемия, как и Колесо Балсага, также преодолевает гигантские расстояния и ломает человеческие жизни. Примечательно, что Колесо персонифицировано: оно разговаривает, принимает решения, а также обладает мотивацией собственных поступков. Подобно Колесу мы наделяем вирус человеческой агентностью и субъектностью: он курирует и режиссирует нашу повседневность, определяя жизненные сценарии, регулирует наши планы и намерения, лишая нас возможности контроля. Традиционное восприятие болезни как кары в осетинской культуре имеет много общего с современным восприятием ее как заговора: человеку прошлого, как и человеку настоящего, сложно поверить в хаос, который никем не управляется, а просто происходит. В обыденном сознании вирус — не просто продукт заговора, он имеет собственное целеполагание, принуждает нас терять контроль над собственными телами и телами наших близких. Он кардинально меняет сами основы социального, и, как одушевленное Колесо Балсага, имеющее разум и волю, несется через границы, сокрушая все на своем пути.

В своих этнографических зарисовках 1930-х гг. осетинский художник Махарбек Туганов создает стенохореографию — схемы круговых осетинских танцев: инструкции и алгоритмы проксемики и социальной механики. Персонажи, стоящие на «ободе», дистанцированы друг от друга, но важнейший элемент здесь — схема их движения навстречу друг другу по «спицам» социального колеса, которое только произойдет: мечта о социальном слиянии, которая в современных условиях наполнена тревожными коннотациями, страхом и ощущением опасности.


ОСОБАЯ СИТУАЦИЯ

За время пандемии территория Республики стала территорией с особой ситуацией на карте России: Северная Осетия стала центром COVID-диссидентства в стране (во многом благодаря харизматичной фигуре оперного певца Вадима Чельдиева — внесен в список террористов и экстремистов), первой территорией, где была сожжена телекоммуникационная вышка (вслед за ней последовал Дагестан), а также единственным регионом, где произошли открытые выступления на улицах города.

Ситуация пандемии во многом стала травмирующей для осетинского общества. Она оказалась настолько критичной, что вылилась в массовые волнения и протесты на Площади Свободы. Но обстоятельства гораздо сложнее того образа события, который был сформирован федеральными СМИ, квалифицирующими его как выступление «маргинальных» и «девиантных» элементов («разгильдяйство», «раздолбайство», по самым мягким выражениям В. Соловьева). Другая тенденция, реализованная уже оппозиционными СМИ, — это романтизация протеста.

Конечно, речь идет не о бездумном диссидентстве, а об остром социально-экономическом кризисе. В ситуации, когда многие лишились рабочих мест, были уволены, потеряли возможность исполнять кредитные и ипотечные обязательства и банально не имеют никаких накоплений, люди оказались перед тяжелым выбором: подвергнуться гипотетическому заражению, или испытывать лишения от голода. Усугубило обстановку и перенос празднований Дня Победы на день трагедии в Беслане, впоследствии отмененный.

Для ментальности народов Северного Кавказа характерна «радикальная социальность»: особо интенсивный характер межличностных отношений, сильное чувство сопричастности и групповой принадлежности. Ритуалы, отвечающие за «пересобирание» сообщества, представляют особую угрозу в условиях пандемии: свадьбы на 500 человек считаются довольно небольшими, а похороны настолько важны в социальной механике, что телесный контакт между людьми — существенный элемент в структуре траура.

Из-за особо интенсивного характера социальных связей на Северном Кавказе самоизоляция не работает, поэтому развивается предельно масштабная эпидемиологическая ситуация. Особенно ироничен контраст между, с одной стороны, объявлениями с призывами к самоизоляции, распространяемыми каждые два часа по системе городского аудиооповещения, и агрессивными красными баннерами в городской среде с надписью «СИДИ ДОМА» и, с другой стороны, толпами людей на улицах и под завязку забитыми кафе и ресторанами.

Мы — самоорганизация современных осетинских художников, урбанистов, архитекторов и кураторов — считаем, что не можем остаться в стороне, и должны ответить на вопрос: как сохранить сообщество в условиях пандемии, когда сами его основы — социальные связи — являются источником опасности и угрозы его существования? Мы направили свои усилия на разработку художественных и функциональных прототипов, новых социальных практик и форматов социальности, которые должны помочь в деле спасения человеческих жизней. Основой для этих разработок стало бережное переосмысление осетинского наследия. Наследие традиционной осетинской культуры знает множество культурных форм как самоизоляции, так и изобретательных способов и инструментов преодоления эпидемий, говорим ли мы об опыте эпидемий чумы и холеры на Северном Кавказе в 18 и 19 веках; традициях бродячих хоров, связанных с культом повелителя мора и эпидемий Рыныбардуага; заметках основателя национальной литературы Коста Хетагурова о социальности болезни; о восприятии болезни как кары в работах Чермена Беджызаты; или о некрополе в Даргавсе как культурном символе коллективного воображения о самоизоляции и самопожертвовании ради спасения социальной общности.

Выставка, таким образом, является для нас своеобразной экспериментальной лабораторией, представляющей размышления об отношении осетинского общества к социальному кризису 2020 года, а также варианты его решения.

CURATOR'S STATEMENT

Anton Valkovsky

THE WHEEL OF BALSAG

In the Ossetian Nart epic, the Wheel of Balsug is a personified all-crushing and punishing wheel engulfed in fire. It rushes through forests and valleys to the Black Sea, crippling people and turning trees to ash. The pandemic, like the Balsag's Wheel, also travels gigantic distances and disrupts human lives. It is noteworthy that the Wheel is personified: it talks, makes decisions, and also has motivation for its own actions. Like the Wheel, we endow the virus with human agency and subjectivity: it oversees and directs our everyday life, determining life scenarios, regulates our plans and intentions, depriving us of the opportunity to control. The traditional perception of illness as punishment in Ossetian culture has much in common with the contemporary perception of it as a conspiracy: a person of the past, like a person of the present, finds it difficult to believe in chaos, which is not controlled by anyone, but simply happens. In the ordinary mind, a virus is not just a product of a conspiracy, it has its own goal-setting, forcing us to lose control over our own bodies and the bodies of our loved ones. It radically changes the very foundations of the social, and, like an animated Wheel of Balsag, which has consiousness and will, it rushes across borders, crushing everything in its path.

In his ethnographic sketches of the 1930s. Ossetian artist Makharbek Tuganov creates stenochoreography - schemes of circular Ossetian dances: instructions and algorithms for proxemics and social mechanics. The characters standing on the "rim" are at a distance from each other, but the most important element here is the pattern of their movement towards each other along the "spokes" of the social wheel, which will only happen: the dream of social fusion, which in contemporary conditions is filled with anxious connotations, fear and a sense of danger.


EXEPTIONAL SITUATION

During the pandemic, the territory of the Republic of North Ossetia-Alania became a territory with a exceptional situation on the map of Russia: North Ossetia became the center of COVID dissidentism in the country (largely because of the contribution of the charismatic figure of Vadim Cheldiev), the first territory where the telephone tower was burnt (followed by Dagestan), as well as the only territory where open civil protests took place on the streets of the capital republican city (Vladikavkaz).

The situation of the pandemic was largely traumatic for Ossetian society. It turned out to be so critical that it resulted in mass unrest and protests in Freedom Square. But the situation is much more complicated than the image of the event that was formed about it by the federal media – as the movement of “marginal” and “deviant” elements (“sloppiness”, “gouging”, according to the mildest expressions of Soloviev – the mouthpiece of official propaganda). Another trend (of the opposition media) – is the romanticization of the protest.

Of course, this situation is not about thoughtless dissidentism, but about an acute socio-economic crisis: in a situation where many lost their jobs, were fired, lost the ability to fulfil credit and mortgage obligations and had no trivial savings, people faced a difficult choice: to undergo a hypothetically getting infected, or experiencing deprivation from hunger. The situation was aggravated by the transfer of Victory Day celebrations to the day of the tragedy in Beslan, which was subsequently canceled.

The mentality of the peoples of the North Caucasus is characterized by “radical sociality”: a strong sense of interpersonal relations, a strong sense of belonging and group affiliation. The rituals responsible for “reassembling” communities pose special threats during the pandemic: weddings for 500 people are considered quite small, and funerals are so important in social mechanics that bodily contact between people is an important element in the structure of mourning.

Due to the particularly intense nature of social connections in the North Caucasus, an extremely large-scale epidemiological situation has been developing. The contrast is especially ironic between, on the one hand, ads calling for self-isolation, distributed every two hours through the urban audio messaging system, and aggressive red banners in the urban environment with the inscription “STAY HOME” and, on the other hand, crowds of people on the streets and overfilled cafes and restaurants.

We - the self-organization of contemporary Ossetian artists, urbanists, architects and curators - believe that we cannot stand aside, and must answer the question: how to preserve the community in a pandemic, when its very foundations - social ties - are a source of danger and threat of its existence? We focused our efforts on the development of artistic and functional prototypes, new social practices and social formats that should help to save human lives. The basis for these developments was a careful rethinking of the Ossetian heritage. The heritage of traditional Ossetian culture knows many cultural forms of both self-isolation and inventive ways and tools to overcome epidemics, whether we are talking about the experience of plague and cholera epidemics in the North Caucasus in the 18th and 19th centuries; the traditions of roving choirs associated with the cult of Rynybarduag — the lord of the pestilence and the epidemics; notes of the founder of national literature Kosta Khetagurov about the sociality of the disease; on the perception of illness as a punishment in the works of Chermen Bedzhyzaty; or about Dargavs as a cultural symbol of the collective imagination of self-isolation and self-sacrifice for the salvation of a social community.

Thus, the exhibition is for us a kind of experimental laboratory, presenting reflections on the attitude of Ossetian society to the social crisis of 2020, as well as options for its solution.

Алена Шаповалова
«Полтора метра. Проксемика пира»

видео-инсталляция

#прототипирование #наследие

Участники: Назим Гиджрати, Вадим Назаров, Агунда Хосроева, Мира Плиева, Георгий Гогичаты, Антон Вальковский, Казбек Тхостов.

Камера: Батраз Гаев, Евгений Иванов.

Посуда: Назим Гиджрати.

У многих народов существуют свои собственные технологии гостеприимства. Пожалуй, один из наиболее впечатляющих образцов – это осетинское застолье, в котором ритуалы возведены в ранг высокого искусства. Осетинский пир — это история о сакральном воспроизводстве и пересобирании сообщества. Это коллективная форма культа и молитвы, где стол – и есть алтарь и форма жертвоприношения. Алтарь, который всегда с тобой. Застолье – это, с одной стороны, открытая (иногда хаотичная) система, которая формирует и сплачивает сообщество, а с другой – система ритуализированная, предполагающая жесткие рамки последовательности, сценарность, строгий порядок смены блюд, рассадки и порядка тостования. Один из центральных сакральных элементов ритуала — это гость, поэтому второй обязательный тост всегда произносится за Уастырджи — покровителя путников. Гость, который в условиях пандемии становится источником опасности.
Алена Шаповалова воспроизводит пир, переопределяя рамки ритуальной проксемики: на видео, снимающем застолье в горах с высокой точки съемки гости рассажены на необходимые по требованиям Всемирной организации здравоохранения полтора метра. В сам ритуал вносятся коррективы: что-то добавляется, от чего-то приходится отказаться. Так, традиционная передача ритуальной чаши от участника к участнику в новых условиях становится недопустимой: участники отходят от стола, чтобы позволить уырдыглæууæг (прислуживающему за столом младшему), единственно контактирующему с ритуальным напитком, наполнить сосуды. По схожим причинам в Западной Европе в Средние века был осуществлён отказ от причащения вином (традиция причащения мирян только Телом Христовым была закреплена в XVI веке Тридентским собором).
Застолье становится одновременно и перфомансом и прототипированием, в ходе которого автор и сами участники модерируют процесс, изменяют или придумывают новые правила. Итоговая видео-арт работа — это экспериментальная апробация прототипа ритуала в условиях, когда социальный ритуал неизбежен и неумолимо должен воспроизводиться.

Aljona Shapovalova
“1,5m. Proxemics of Feast”
video installation
#prototype #heritage


Participants: Nazim Gidjrati, Vadim Nazarov, Agunda Khosroeva, Mira Plieva, Georgy Gogichaty, Anton Valkovsky, Kazbek Tkhostov.
Camera: Batraz Gaev, Evgeny Ivanov.
Props: Nazim Gijrati.

Many nations have their own technologies of hospitality. One of the most impressive examples is the traditional Ossetian feast, in which rituals are elevated to the rank of high art. The Ossetian feast is a story about the sacred reproduction of a community. This is a collective form of worship and prayer, where the table is the altar and form of sacrifice. An altar that is always with you. The church, which is always where there is a minimal community. A feast is, on the one hand, an open (sometimes chaotic) system that forms and unites the community, and on the other hand, a ritualized system: presupposing a rigid framework of sequence, scripting, a strict order of changing dishes, seating arrangements and the order of toasting. One of the central sacred elements of the ritual is the guest, therefore the second obligatory toast is always pronounced for Uastyrdzhi – the patron saint of travelers. A guest who becomes a source of danger in a pandemic.
Alena Shapovalova reproduces the feast, redefining the scope of ritual proxemics: on a video a feast in the mountains, filmed from a high point, the participants are seated at the required one and a half meters according to the requirements of the World Health Organization.
Adjustments are made to the ritual itself: something is added, something has to be abandoned. Thus, the traditional transfer of the ritual bowl from participant to participant in a circle in new conditions becomes unacceptable: the participants leave the table to allow the uyrdyglæuuæg (the junior serving at the table), who is the only one in contact with the ritual drink, to fill the vessels. For similar reasons, in Western Europe in the Middle Ages, the refusal of communion with wine was carried out (the tradition of communion of the laity only with the Body of Christ was documented in the 16th century by the Council of Trent).
The feast becomes both performance and prototyping, during which the author and the participants themselves moderate the process, change or invent new rules.
The final video art work is an experimental testing of the prototype of the ritual in conditions when the social ritual is inevitable and must be inexorably reproduced.
Евгений Иванов
«Карантин: 2 недели — это 14 дней»
Музыка: Григорий Мумриков
видео-арт
#самоизоляция
На экране — вид из окна. Две недели — время обязательного карантина — проносятся сплошной массой. Единым — почти неразличимым — потоком, снятым одним кадром. Взгляд цепляется за отличия: в дальнем углу экрана строительный кран успевает достроить дом. Ребята ночью приезжают на машинах потусить во дворе. Рисунок облаков ежесекундно меняет свой орнамент.
Кажущийся простым, проект требует почти титанических усилий: неподвижности камеры, соблюдения светового режима в помещении и террабайтов записанного визуального контента в расширении 6К, для качественного воспроизводства которого в Осетии нет ни одного удовлетворяющего техническим нормам проектора. Колоссальные трудозатраты в проекте становятся метафорой тяжелого бремени самоизоляции, когда отсутствие всякого действия сложнее даже самого трудного действия.

Eugeny Ivanov

“Quarantine: 2 weeks is 14 days”

video art

#selfisolation


On the screen — view from the window. Two weeks — the time of mandatory quarantine — are flashed as a continuous mass. A single – almost indistinguishable – stream shot in one frame. Glance clings to the differences: a construction crane manages to complete the house in the far corner of the screen. The guys at night come by car to hang out in the wild. The pattern of clouds changes its ornament every second.

Seemingly simple, the project requires almost titanic efforts: camera immobility, observance of the light mode in the room and terabytes of recorded visual content in 6K extension, for the high-quality reproduction of which there is not a single projector in Ossetia that meets the technical standards. The colossal effort in the project becomes a metaphor for the heavy burden of self-isolation, when the absence of action is more complicated than even the most heavy action.

Анастасия Ульяненко
«ХÆДЗАРЫ БАД»
прототип общественной кампании, флажки, значки.
#прототипирование #наследие

Молодые люди из Осетии, обучающиеся в столичных университетах, часто решают переждать карантин дома и возвращаются в родные села, подвергая опасности свои семьи и — в особенности — представителей старшего поколения. Заболевание часто порождает стыд и страх социального неодобрения (особенно на фоне требований жителей Республики опубличить списки заболевших для доказательства реальности эпидемии), поэтому такие семьи принимают решение не распространяться о затронувшей их болезни. Данных о короновирусе на осетинском языке практически нет, что порождает банальное отсутствие информации о средствах защиты и рекомендуемых моделях поведения.

Проект Анастасии Ульяненко — это прототип общественной кампании на осетинском языке «Хæдзары бад!». Основной консолидирующий образ кампании — «Город мертвых» в Даргавсе. По народным легендам люди, заболевшие чумой в 18-19 вв, уходили в домики некрополя на самоизоляцию, чтобы спаси своих близких. Члены семей подкармливали заболевших, ежедневно принося еду к некрополю. Большинство из них погибали, но легенды хранят истории и об излечившихся. И хотя у нас нет исторического подтверждения этих легенд, Даргавс в коллективном воображении до сих пор остается важнейшим коллективным образом о самоизоляции как инструменте спасения социальной общности. Проект, использующий некрополь как символ солидарности, заботы и взаимной ответственности, и вводящий его в поле символического социального обмена, исходит из надежды, что искусство может сохранить человеческие жизни.

Анастасия Ульяненко: «Много лет муж уговаривал меня поехать в Северную Осетию. Рассказывал о своем детстве в поселке Бурон, о том какое волшебное Цейское ущелье, от него я впервые услышала красивые осетинские легенды. Больше всего меня поразила история «Города мертвых» в Даргавсе. В альбоме с фотографиями я видела снимки, но никак не могла поверить, что там действительно и по сей день покоятся останки людей. Это куда страшнее самоизоляции в уютных и теплых квартирах, которую многие с таким трудом и сопротивлением выдержали. Признаюсь, я очень впечатлительная и самоизоляцию соблюдала вместе с мужем и сыном очень строго, ужасно злилась на тех, кто может, но никак не хочет минимизировать свои контакты с другими людьми. Настоящий адепт. Как раз в этот период появилась идея проекта. Даргавс как символ осознанной самоизоляции, как единственный способ выжить и сохранить здоровье.

В августе я побывала в Осетии и это одно из самых сильных впечатлений в моей жизни. Невероятно спокойная и счастливая неделя в этом непростом 2020 году. Сейчас я не так категорична как весной, понимаю как важно в нашей жизни принятие чужих переживаний. Мой дом - уютный мирок, мне было там хорошо и спокойно два месяца, но, возможно, для кого-то оказаться взаперти в собственной квартире сравнимо с изоляцией в склепе или тюрьме».

Anastasia Ulyanenko

“Khædzary Bad”

Public campaign prototype, flags, badges, dressings.

#prototype #heritage


Young people from Ossetia studying in the capital’s universities often decide to quarantine at home and return to their native villages and auls, endangering their families and, in particular, the older generation. The disease often gives rise to shame and fear of social disapproval (especially in the context of requirements of Republic residents to publish lists of sick people to prove the reality of the pandemic), so such families decide not to talk about the disease that affected their family. There is practically no information about the coronovirus in the Ossetian language, which causes a banal lack of information about the means of protection and recommended behaviors.

The project of Anastasia Ulyanenko is a prototype of the public campaign in the Ossetian language “Khædzary bad!”. The main consolidating image of the campaign is the “city of the dead” Dargavs. According to popular legends, people with the plague went into the houses of the necropolis for self-isolation in order to save their loved ones. Family members fed the sick, daily bringing food to the necropolis. Most of self-isolated people died, but legends keep stories of those who were cured. And although we do not have historical confirmation of these legends, Dargavs still remains the most important image of self-isolation as an instrument for saving the social community in the collective imagination. The project, using Dargavs as a symbol of solidarity, care and mutual responsibility, and introducing it into the field of symbolic social exchange, proceeds from the hope that art can save human lives.

Anastasia Ulyanenko: “For many years my husband tried to persuade me to go to North Ossetia. I talked about my childhood in the village of Buron, about what a magical Tseyskoye gorge is, from him I first heard beautiful Ossetian legends. Most of all I was struck by the story of the “City of the Dead” in Dargavs. In the album with photographs, I saw pictures, but I could not believe that the remains of people are really buried there to this day. This is much worse than self-isolation in cozy and warm apartments, which many withstood with such difficulty and resistance. I confess that I am very impressionable and observed self-isolation with my husband and son very strictly, terribly angry at those who can, but do not want to minimize their contacts with other people. A true adept. It was during this period that the idea of the project appeared. Dargavs as a symbol of conscious self-isolation, as the only way to survive and maintain health.

In August I visited Ossetia and this is one of the strongest impressions in my life. An incredibly calm and happy week in this challenging 2020. Now I am not as categorical as in the spring, I understand how important it is in our life to accept other people's experiences. My home is a cozy little world, I felt good and calm there for two months, but perhaps for someone to be locked up in their own apartment is comparable to isolation in a crypt or prison”.

Агунда Хосроева
«Средство защиты ГИ-№1»
В этом году медицинская маска стала самым важным и востребованным атрибутом в профилактике распространения коронавируса. Образ маски захватил коллективное воображение, начиная с маски Доктора Чумы, заканчивая дизайнерскими масками, разработанными Ай Вейвеем.
Объект Агунды Хосроевой — это фантазия на тему того, как могли бы выглядеть средства респираторной защиты в прошлом, или как национальный стиль мог бы повлиять на их дизайн. В основу защитного экрана для лица художницей была положена знаменитая бронзовая Голова Идола кобанской археологической культуры. Разработанный прототип выполнен из стекла (прозрачный материал до изобретения пластика) как отсылка к двум мистификациям: хрустальным черепам доколумбовой Америки, а также к художественным фантазиям о Голове Идола как маске, озвученным в последнем научно-фантастическом фильме осетинского кинематографа — «Тайна бронзовой головы» (1994).

Agunda Khosroeva

“Means of protection HI-№1”

glass object

#prototype #heritage


Over the past six months, a medical mask has become the most important and sought-after attribute in preventing the spread of coronovirus. The image of the mask captured the collective imagination, starting with the mask of Doctor Plague, ending with masks designed by Ai Weiwei. The object of Agunda Khosroeva is a fantasy on the topic of what respiratory protection equipment might look like in the past, or how a national style factor could influence it's design. The artist puts the famous bronze Head of the Idol of the Koban archaeological culture of Ossetia at the base of the face shield design. The developed prototype is made of glass (transparent material before the invention of plastic) as a reference to two hoaxes: crystal skulls of pre-Columbian America, as well as artistic fantasies about the Head of the Idol as a mask, voiced in the last sci-fi film of Ossetian cinema – “The Secret of the Bronze Head” (1994).

Мира Плиева
«In Memoriam»
Документация: Евгений Иванов
искусство соучастия, татуировка, фотография
#исследование

Ситуация пандемии породила в Северной Осетии тренды на два новых вида татуировок: 1. Татуировки-обереги, призванные защитить их носителя от опасности заболевания коронавирусом, 2. Коммеморативные татуировки, напоминающие о пережитом опыте пандемии. Во многом, они напоминают армейские наколки, принадлежащие людям, пережившим суровые испытания воинской службы, и уходят корнями к изображениям на теле скифов, сарматов и алан — предков современных осетин. Этот контекст во многом перекликается с милитаристкой риторикой вокруг эпидемии коронавируса («врачи на передовой», «мы одержим победу» и др.).
В своем проекте Мира Плиева создает коммеморативную татуировку на теле участника Алана (бывшего военного). Перекрывая его армейскую наколку, художница кладет в основу своего рисунка традиционную осетинскую обережную символику: скифский щит, солярный символ по направлению жизни, три барса и три фарна, антагонизм травоядного и хищного животного. Все это обрамляет цветущее Древо жизни. Получившееся изображение также можно проинтерпретировать и как Колесо Балсага, остановленное по Нартскому эпосу ветвями растений – символ обновления и структуризации хаоса.

Mira Plieva

“In Memoriam”

participatory art, tattoo, photography

#research


The pandemic situation in North Ossetia has created trends for two new types of tattoos: 1. Tattoo amulets designed to protect their owner from the danger of coronovirus disease, 2. Commemorative tattoos – reminiscent of the pandemic experience. In many ways, they resemble army tattoos belonging to people who have survived the harsh tests of military service, rooted in the Maori Ta-Moko military tattoos or in the patterns of Scythians and Sarmatians (ancestors of cintemporary Ossetians). This context has much in common with the militaristic rhetoric around the coronovirus epidemic (“doctors on the front lines,” “we will win,” etc.).

In her project, Mira Plieva creates a commemorative tattoo on the body of the participant Alan (a former military man). Overlapping his army tattoo, the artist bases her drawing on traditional protective symbols: a Scythian shield, a solar symbol in the direction of life, three leopards and three farns, the antagonism of a herbivore and a predatory animal. All this is framed by the blossoming Tree of Life. The resulting image can also be interpreted as the

plot of the Nart saga – the Wheel of Balsag, stopped by the branches of plants – as a symbol of victory over chaos and a sign of renewal.

Сослан Дзатиев, Неля Дзгоева, Тамара Кастуева, Казбек Тхостов «Дом-храм отшельника»
графические листы, модели,архитектурная конструкция
#прототипирование #самоизоляция #наследие
Традиционная объемно-планировочная структура осетинского поселения в общем и осетинского дома в частности максимально адаптирована к социальным практикам сообщества и ясно воспроизводит их пространственно. Это открытые и закрытые пространства общего использования для воспроизводства социальных ритуалов (хæдзар, площадь), дворы и веранды для гостей, летние кухни. В доме же это разделение на мужскую и женскую половины, а также отсутствие зон для индивидуального времяпрепровождения. Даже в синтетической городской ткани жители одного квартала нередко создают посередине двора с панельными многоэтажками отдельно стоящее здание — хæздар — как «третье место». В условиях «радикальной социальности», присущей региону в целом, места для изоляции и одиночества нет даже в духовных практиках: ритуалы осетинской веры также отравляются коллективно. В основе проекта дома-храма отшельника — архитектурный прототип, одновременно фасилитирующий процессы социального дистанцирования и самоизоляции и, в то же время, отсылающий к традиции горного отшельничества. Планировочные решения и принципы формообразования дома последовательно перекраиваются в соответствии с традиционными общественными практиками, оторванными от своего социального контекста. В физическом и символическом пространстве дома-храма отшельника общее уступает место частному. Тем не менее, сохраняются важнейшие характеристики традиционной модели жилого пространства: интровертность, смысловой центр, антропоцентричность и масштаб.

Soslan Zattiaty, Nelya Dzgoeva, Tamara Kastueva, Kazbek Tkhostov

"House-temple of the hermit"

architectural construction, graphic sheets, models

#prototyping #self-isolation #forcedisolation


The traditional space-planning structure of the Ossetian settlement in general and the Ossetian house in particular is maximally adapted to the social practices of the community and clearly reproduces them spatially. These are open and closed spaces for general use for the reproduction of social rituals (khædzar, square), courtyards and verandas for guests, summer kitchens.

In the house, this is a division into male and female halves, as well as the absence of zones for individual pastime. Even in synthetic urban fabric, residents of one block often create a detached building - khædzar - in the middle of a courtyard with panel high-rise buildings as a “third place”. In the conditions of "radical sociality" inherent in the region as a whole, there is no room for isolation and loneliness even in spiritual practices: the rituals of the Ossetian faith are also sent collectively.

The design of the hermit's house-temple is based on an architectural prototype, which simultaneously facilitates the processes of social distancing and self-isolation and, at the same time, refers to the tradition of mountain hermitism. Planning solutions and principles of building shaping are consistently redrawn in accordance with traditional social practices, divorced from their social context. In the physical and symbolic space of the hermit's house-temple, the general gives way to the particular. Nevertheless, the most important characteristics of the traditional model of living space remain: introversion, semantic center, anthropocentricity and scale.

Зинаида Кулиева
«Метод Туганова: Новый графический канон»
Этнографические зарисовки Махарбека Туганова — одного из основателей осетинской школы живописи — стали настоящим графическим каноном. В наше время эти зарисовки вошли практически во все учебники и монографии, посвященные осетинской культуре: по ним — уже в современности — реконструируются обряды и традиции, хотя эти рисунки, созданные в 1930-50-е гг. сами по себе являются авторскими ретроактивными реконструкциями элементов традиционной культуры. В ряде случаев (например, в последнем издании Вилена Уарзиати) мы даже встречаем подделки рисунков Туганова, выдаваемые за авторские оригиналы, вероятно, для легитимизации научных реконструкций.
Используя метод Туганова, художница создает два класса изображений. Один, копирующий стилистику мастера, является фантазией и нео-мистификацией на тему пандемий на Северном Кавказе в 18-19 веке: какие инструменты и прототипы могли быть придуманы осетинами для спасения социальной общности? Надежда художницы — превратить их в новые модели для повторения в условиях современной пандемии. Второй класс изображений фиксирует ролевые модели современности о социальном дистанцировании и самоизоляции, образующие Новый графический канон для следующих поколений. Скетчи Кулиевой заполняют лакуну образцов для подражания, так необходимых в условиях интенсивного роста заболеваемости.

Zinaida Kulieva

“Tuganov's Method: New Graphic Canon”

series of 6 sketches

#prototype #self-isolation #heritage


The ethnographic sketches of Maharbek Tuganov, one of the founders of the Ossetian school of painting, became a real graphic canon. Currently, these sketches are included in almost all textbooks and monographs devoted to Ossetian culture: rites and traditions are being reconstructed from them, already in contemporary times. But the drawings were created in the 1930s and 1950s and they themselves are retroactive reconstructions of elements of traditional culture. Using the Tuganov's method, the artist creates two classes of images: one – copying the master’s style – is a fantasy and neo-mystification on the topic of pandemics in the North Caucasus in the 18-19th century: what tools and prototypes could Ossetians come up with to save the community? The artist’s hope is to turn them into new models for repetition in a contemporary pandemic. The second class of images captures the role models of our time about social distancing and self-isolation, forming a new graphic canon for future generations. Kulieva’s sketches fill the gap of role models, which are so necessary in conditions of intensive growth of the sickness rate.

Анна Кабисова
«Реквием по кино»
Оператор: Евгений Иванов
двухканальная видео-инсталляция, видео-арт
#самоизоляция #наследие
Кинотеатр «Комсомолец» во Владикавказе — здание с удивительной историей. Этот кинотеатр, являющийся памятником федерального значения, был одним из первых в России: его открыли еще в 1907 году как «Синематограф братьев Патэ». С приходом советской власти он стал безликим «Государственным кинотеатром № 2». Потом сменил название на «Советское Кино №2», затем – на «Горец». А уже с 1935 года и до сегодняшнего дня он называется «Комсомольцем».
Правда, постепенно, начиная с 1990-х годов кинотеатр пришел в запустение. Сначала закрылся один зал. Второй же продолжал выживать еще очень долго, даже когда ему пришлось трансформироваться из кинотеатра в видеосалон. На сегодняшний же день о кинотеатре и, тем более, «Синематографе братьев Патэ» в этом здании ничто не напоминает: там проходят заезжие выставки восковых фигур, ремонтируют часы и зонтики. Старый зал превратился в склад хлама, а в туалете успело вырасти дерево. За прекрасным отремонтированным фасадом в стиле ар-нуво — гниющие червоточины изолированных интерьеров.
Художница и журналистка Анна Кабисова многие годы пытается привлечь внимание общественности, чтобы на реставрацию кинотеатра были выделены какие-то ресурсы. После нескольких одиночных пикетов и серий статей в региональной прессе, ей удалось задать вопрос Владимиру Путину о судьбе кинотеатра в ходе медиафорума независимых региональных и местных средств массовой информации «Правда и справедливость». По итогам этого обращения Президент поручил министру культуры РФ Владимиру Мединскому подготовить предложения по реконструкции и дальнейшему использованию кинотеатра.
Во время пандемии был произведен незамеченный «культурный перехват» - переход здания в ведение Валерия Гергиева (в лице филиала Мариинского театра во Владикавказе), продолжив тенденцию передавать помещения на проспекте Мира в его пользование. Журналисты до сих пор не добились от театра комментариев о будущем здания. Эта передача означает окончательное крушение надежд на воссоздание осетинской киноиндустрии — одной из сильнейших среди национальных кинематографических школ в Советском Союзе.
В видеоинсталляции Кабисовой камера под музыку Седьмой симфонии Шостаковича проходит через полуразрушенные пространства кинотеатра на одном экране и через такие же руинизированные пространства Северо-Кавказской студии кинохроники — на другом. Когда-то сыгранная Гергиевым на развалинах Цхинвала как утверждение мира, симфония становится траурной элегией на обломках осетинской киноиндустрии.

Anna Kabisova

“Requiem for Cinema”

two-channel video installation, video art

#selfisolation #heritage


“Komsomolets” Cinema in Vladikavkaz is a building with an amazing history. This cinema (a monument of federal significance) was one of the first in Russia: it was opened in 1907 as the “Cinema of the Pate Brothers”. With the advent of Soviet government, it became the faceless “State Cinema No. 2”. Then he changed it's name to “Soviet Cinema No. 2”, then to “Highlander”. And from 1935 until today it is called the “Komsomolets”.

True, gradually, since the beginning of the 90s, the cinema has become desolate. First, one hall was closed. The second continued to survive for a very long time, even when it had to stop being a movie theater and become a video showroom. Today, nothing reminds of the cinema, and especially the “Pate Brothers Cinema” in this building: there are visiting exhibitions of wax figures, repairs of watches and umbrellas. The old hall turned into a trash warehouse, and a tree managed to grow in the toilet. Behind the beautifully renovated Art Nouveau-style facade are rotting wormholes of isolated interiors.

For many years, the artist and journalist Anna Kabisova has been trying to attract public attention so that some resources are allocated for the restoration of the cinema. After several solitary pickets and a series of articles in the regional press, the artist managed to ask Vladimir Putin a question about the fate of the cinema during the media forum of the independent regional and local media “Truth and Justice”. After this appeal, the President instructed the Minister of Culture of the Russian Federation Vladimir Medinsky and the head of North Ossetia Republic, Vyacheslav Bitarov, to prepare proposals for the reconstruction and further use of the cinema.

During the pandemic, an undetected “cultural interception” was made – the building was transferred to Valery Gergiev (represented by the Mariinsky Theater branch in Vladikavkaz), continuing the tendency to transfer the premises on Prospekt Mira for Gergiev's use. Journalists still have not received comments from the Mariinsky Theater on the future of the building. As the locals joke, Prospect Mira will soon be renamed as Gergiev Avenue. This transfer of property means the final collapse of hopes for the reconstruction of the Ossetian film industry – one of the strongest among the national cinema schools in the Soviet Union.

In the video installation, Kabisova’s camera passes through the dilapidated spaces of the cinema (on one screen), and through the same ruinized spaces of the North Caucasian newsreel studio (on the other screen) with the music of the Seventh Symphony of Shostakovich. Once played by Gergiev on the ruins of Tskhinval as a statement of peace, the symphony becomes a mourning elegy on the wreckage of the Ossetian film industry.

Алена Бутаева, Аида Манукянц «Цæсгом»
Объекты
Документация: Анна Кабисова, Ольга Юнашева, Евгений Иванов
#прототипирование #наследие
Среди памятников традиционной материальной культуры и прикладного искусства осетин определенное место занимают маски (цæсгом, мæнгцæсгом). В древности маски использовались как защита и оборона от злых духов, приносящих смерть и болезни. Алена Бутаева и Аида Манукянц совершают реактуализацию традиционных масок, почти исчезнувших из повседневного обихода осетин, и создают новый экологичный дизайн, используя материалы, найденные в природной среде. Все элементы масок подобраны не случайно: например, из горных ирисов делали погремушки для детей, чтобы отгонять злых духов. Гармонично сплетая личины из трав и коры деревьев, из мха, веток, соцветий и семян, художницы делают акцент на их обрядово-защитных свойствах, а устраняя отверстия для рта — на возможность их утилитарного использования в ситуации пандемии.

Alena Butaeva, Aida Manukyants

"Masks"

Objects

Documentation: Anna Kabisova, Olga Yunasheva, Evgeny Ivanov

#prototyping #heritage


Among the traditional material culture and applied art of the Ossetians, masks (tsæsgom, mængtsæsgom) occupy a certain place. In ancient times, masks were used as protection and defense against evil spirits that bring death and disease. Alena Butaeva and Aida Manukyants are re-actualizing traditional masks that have almost disappeared from everyday life of Ossetians and create a new eco-friendly design using materials found in the natural environment. All the elements of the masks were not chosen by chance: for example, rattles for children were made from mountain irises to ward off evil spirits.

Harmoniously weaving masks from grasses and tree bark, from moss, branches, inflorescences and seeds, the artists emphasize their ritual and protective properties, and eliminating mouth openings - on the possibility of their utilitarian use in a pandemic situation.

Мурат Сиукаев
«Само(-)изоляция»
перформанс
#самоизоляция
Остаться в одиночестве и самозоляции в Осетии практически невозможно: семья и друзья обязательно воспримут неотвеченный телефонный вызов или проигнорированное сообщение как личную обиду. Как односторонний разрыв социальных связей.
Перформанс художника — о самоизоляции как важной потребности, части жизненных сценариев и ролевых моделей в ежедневной социальной механике. Речь не одет о разрыве, но только об отложенной коммуникации, о праве поставить общение на паузу и вернуться позже. Мурат реализует это право на открытии проекта. Посетители выставки не смогут пообщаться с Муратом, но могут оставить ему сообщение. На которое он обязательно ответит. Позже.
«Право каждого на информационную голодовку становится очень важным. Такой разгрузочный день: остаться наедине с собой, разложить все мысли по полочкам и освежить намерения. Однако такое отчуждение редко кем воспринимается как нормальная необходимость. Люди не привыкли к подобным перерывам, и стоит пропасть из их жизни на день/два/неделю как возникает непонимание, обида, осуждение».

Murat Siukaev
“Self(-)isolation”
performance
#self-isolation

It is almost impossible to remain alone and self-isolating in Ossetia: family and friends will certainly take an unanswered phone call or an ignored message as a personal offense. Like a one-sided severing of social ties.
The artist's performance is about self-isolation as an important need, part of life scenarios and role models in daily social mechanics. It's not about breaking up, but only about delayed communication, about the right to pause communication and come back later. Murat exercises this right at the opening of the project. Visitors to the exhibition will not be able to communicate with Murat, but they can leave him a message. To which he will definitely answer. Later.
“Everyone's right to an information hunger strike is becoming very important. Such a fasting day: to be alone with yourself, to sort out all thoughts on the shelves and refresh your intentions. However, such alienation is rarely perceived as a normal necessity. People are not accustomed to such interruptions, and as soon as they disappear from their lives for a day / two / week, misunderstanding, resentment, condemnation arise”.


Сармат Мисиков
«Портрет поколения»
фотоинсталляция, вельвет, деревянный короб.
#самоизоляция #наследие
В отличие от хорошо исследованного процесса мухаджирства осетин в Османскую Турцию, где осетины и поныне сохраняют свои традиции, история об осетинской эмиграции в США и Канаду на рубеже 19-20 веков почти неизвестна. Трудовая миграция стала формой отходничества — попыткой заработать за границей в условиях крайней нищеты и бедности на родине. В противовес турецким осетинам, осетины в США не образовали диаспору и были ассимилированы. Самоизоляция от родной культуры радикально преображала бывших крестьян: одетые в европейские костюмы и с новыми именами (Бимболат становился Биллом), они смотрят на нас с фотографий из архива, собранного Нателлой Малкаровой и Ислам-Беком Марзоевым. Сотни почти идентичных фотографий: темный европейский костюм, сливающийся, как и темные волосы, с черным фоном, наполовину затемненное из-за контрастного освещения лицо. Портрет целого поколения 20-30-летних молодых людей со смещенной идентичностью.
Оказавшись в самоизоляции в США из-за пандемии, Сармат Мисиков начинает препарировать и реконструировать архив, собранный учеными: одновременно имагологическое исследование, апроприация пережитого предыдущим поколением опыта и размышление о собственном статусе. Только вместо шляпы — бейсболка, вместо туфель — кроссовки, вместо аналогового фотоаппарата — Айфон. Фон норовит перекрыть фигуру, становясь метафорой размывания субъективности в ином культурном окружении.
Фотографии, будто снятые на винтажную фото-технику, размещены на фоне потертого черного вельвета, делающем акцент на зернистости снимка. Черный короб, размещенный перед портретами будто камера обскура, запускает ностальгические телесные сценарии вековой давности.

Sarmat Misikov

“Portrait of Generation. Confused Identity”

photo installation (6 photos), spot lighting on the part of the images, background from shabby black velvet.

#self-isolation #heritage


In contrast to the well-studied process of Ossetian mujajirism to Ottoman Turkey, where Ossetians still maintain their traditions, the story of Ossetian emigration to the United States and Canada at the turn of the nineteenth and twentieth centuries is almost unknown. Labor migration has become a form of “otkhodnichestvo” (temporary work outside permanent residence) – an attempt to earn money abroad in conditions of extreme poverty in the homeland. On the old photograph, an Ossetian man stands in a papakha and chokha with an Indian in a traditional roach headdress.

Unlike Turkish Ossetians, Ossetians in the USA did not form a diaspora and assimilated. Self-isolation from native culture radically transformed former peasants: dressed in European costumes and with new names (Bimbolat became Bill), they look at us from photos in the archive collected by Natella Malkarova. Hundreds of almost identical photographs: a dark European suit, merging (also as dark hair) with a black background, a face half darkened due to contrast lighting. Portrait of a whole generation of 20-30 year old young people with displaced identities.

Finding himself in isolation in the United States due to a pandemic, Sarmat Misikov begins to dissect and reconstruct Natella Malkarova’s archive: at the same time an imagological study, an appropriation of the previous generation’s experience and reflection on his own status. But instead of a hat is a baseball cap, instead of shoes are sneakers, and the background strives to block the figure, becoming a metaphor for the erosion of subjectivity in a different cultural environment. Photographs taken with vintage photo equipment are placed against the background of shabby black velvet in a black cabinet, which emphasizes the graininess of the photograph.

Анна Кабисова
«4'33''»
Оператор: Евгений Иванов
видео-инсталляция
#самоизоляция #наследие
Два персонажа в течение 4 минут и 33 секунд сидят перед «экраном» просмотрового зала руинизированной Северо-Кавказской студии кинохроники. В стене — рана. Открытое зияние. Прямоугольный пролом, через который видны деревья заброшенного парка. Окружающая реальность за пределами помещения в условиях пандемии — как «объект желания» на развалинах национального кинематографа.

Anna Kabisova

“4'33''”

video installation, 4'33 ''

#self-isolation #heritage


Two characters sit for 4 minutes and 33 seconds in front of the “screen” of the viewing room of the ruined North Caucasian newsreel studio. There is a wound in the wall. Open gaping. A rectangular hiatus through which we can see the trees of an abandoned park. The surrounding reality outside the premises during the pandemic as an “object of desire” on the ruins of national cinema.
Георгий Гогичаты «Без названия»
инсталляция: лайтбокс, рисунок, текст
#исследование
В основе инсталляции Георгия Гогичаты — исследование теорий заговора, широко распространенных в Осетии и далеко за ее пределами. Современному человеку сложно поверить в хаос, который никем не управляется и не несет выгоды тайным или явным «заговорщикам». Архетип о «нечеловеческих агентах», захватывающих нашу субъектность и приводящих к утрате контроля над собственным телом, — довольно распространенный сюжет, говорим ли мы о доппельгангерах, похитителях тел, Джекиле и Хайде, галлюцирирующем в сознании Океане «Соляриса», инопланетном симбионте Веноме или Чужом. Во многом они связаны и с антропологической метафорикой Иного и страхом перед Другим — отличным от нас и неконтролируемым враждебным субъектом. В мифе о чипировании источником страха оказывается небелковый агент — машина, связанная с неуправляемым искусственным интеллектом и его алгоритмами.
Однажды художник обнаруживает, что его чипировали. Инсталляция Гогичаты — это история об обнаружении нечеловеческого агента в себе и поиск способов сосуществования со своим темным двойником.

Georgy Gogichaty

“Untitled”

installation

#research


The installation of George Gogichaty is based on the reserach of conspiracy theories that are widespread in Ossetia and far beyond its borders. It is difficult for a contemporary person to believe in chaos, which is not controlled by anyone and does not bring benefits to secret or explicit “conspirators”. The archetype of “non-human agents” that capture our subjectivity and lead to loss of control over our own bodies is a fairly common story, whether we are talking about doppelgangers, body snatchers, Jekyll and Hyde, Solaris' Ocean, hallucinating in the minds, an alien symbiote Venom or Alien. In many ways, they are connected with the anthropological metaphor of the Other and the fear of the Other — hostile subject, different from us and not controlled by us. In the myth of chipping, the source of fear is a non-protein agent – a machine associated with uncontrolled artificial intelligence and its algorithms.

Once an artist discovers that he was being chipped. The installation of Gogichaty is a story about the discovery of an inhuman agent in himself and the search for ways to coexist with his dark double.
Стас Харин, Ольга Юнашева «Все мы — Люди беглые»
Графика на ткани, инсталляция (3 объекта)
#самоизоляция #наследие
Общины, возникшие вдоль Терека в 16 и 17 веках, представляли собой пеструю смесь беглых людей – кочующих или беглых казаков, старообрядцев, рабов, захваченных русскими, представителей народов Кавказа, бежавших от рабства, наказаний или кровной мести. Эти люди добровольно самоизолировались от своей культуры, чтобы сформировать собственные — часто утопические — социальные проекты.
Иронический проект Стаса Харина — уже о современном побеге. Побеге из самоизоляции и мира домашнего уюта. Из окон домов выброшены спасательные канаты — пути к свободе. Они висят на фоне неба, созданного из тканей бабушкиных халатов. В это небо свободы хочется уткнуться носом и ощутить тепло нашего детства. Вдыхать запах покоя, уюта и безопасности, в котором умещается все наше представление о доме. Зона комфорта рано или поздно заканчивается: например, наше детство как миф о Золотом веке. А бабушкин халат навсегда останется напоминанием об истинном и неподдельном счастье закрытого семейного мира.

Stas Kharin, Olga Unasheva

“We Are All — Runaway People”

Graphics on fabric, installation (3 objects)

#self-isolation #heritage


The communities that sprang up along the Terek in the 16th and 17th centuries were a motley mixture of runaway people — nomadic or runaway Cossacks; Old Believers; slaves captured by the Russians; representatives of the peoples of the Caucasus who fled from slavery, punishment or blood feud. These people voluntarily self-isolated from their culture to form their own – often utopian – social projects.

The ironic project of Stas Harin is about a contemporary escape. Escape from self-isolation and the world of home comfort. Rescue ropes are thrown out of the windows of the houses – as paths to freedom. They hang against the sky, created from the fabrics of grandmother's khalats. We want to bury our noses in this sky of freedom and feel the warmth of our childhood. Inhale the smell of peace, comfort and security, which fits all our ideas about the home. The comfort zone ends sooner or later: for example, our childhood as a myth about the Golden Age. And grandmother’s khalat will forever remain the true and genuine happiness of a closed family world.

ПАНЕЛЬНАЯ ДИСКУССИЯ

Проект «Колесо Балсага. Особая ситуация» изначально задумывался и как дискуссионная площадка, представляющая размышления об отношении осетинского общества к социальному кризису 2020 года, и как пространство поиска солидарности, консенсуса и разработки решений преодоления кризиса.

Во время финисажа в рамках мероприятий публичной программы состоялась панельная дискуссия с участием куратора Антона Вальковского, видео-арт художницы и журналистки Анны Кабисовой, экспозиционера и художника Алены Шаповаловой, фото-художницы Ольги Юнашевой и приглашенного эксперта Алика Пухаева.

Мы представляем вам видеозапись дискуссии, а также стенограммы отдельных реплик участников.


ЦИТАТЫ

Антон Вальковский: Мы исходили из того, что выставка должна проанализировать, на каком этапе мы с вами находимся, а также выстроить прогностические модели. Ситуация пандемии вызвала антагонизм и кризис в осетинском обществе. Я бы хотел обсудить возможности посика солидарности и выработки общих решений.

Мой первый вопрос: Можно ли сказать, что в Северной Осетии сложилась особая ситуация вокруг пандемии?

Алик Пухаев: Значительная часть людей в Осетии работает в «сером секторе» экономики, и короновирус по ним сильнее всего ударил. Именно это и спровоцировало выход людей на протест. Ни в одном другом регионе мы этого не наблюдали. У нас была самая накаленная социально-экономическая ситуация.

Ольга Юнашева: Было ощущение, что не только экономическая составляющая сработала. Мое твердое убеждение, что людей в Осетии нельзя запирать на карантин, это значительно повысило градус нервного возбуждения. Я этот момент именно там и чувствовала: что люди просто устали от изоляции, от карантина, от неопределенности.

Алик Пухаев: Я не соглашусь с тем, что у нас кто-либо вообще соблюдал карантин. В Осетии кто хотел, тот и выходил гулять, не смотря на просьбы полиции разойтись. Люди это часто игнорировали. Чем дальше от центра, тем давление регуляторов слабее. Я думаю, в Осетии сыграла и проблема информирования вокруг короновируса: по федеральным каналам мы сначала видели истории, что короновирус - это фейк, а потом от всех потребовали носить маски, сидеть дома. Внутреннее возмущение наложилось на экономическую ситуацию. Нужно еще понимать, что у этого протеста в Осетии появился голос. Вадим Чельдиев вербализировал мысли простого осетинского парня.

Алена Шаповалова: Можно долго говорить, что в Осетии у людей горячая кровь, но в той же Кабардино-Балкарии, Ингушетии, в Дагестане — народ на протесты не вышел. Почему?

Алик Пухаев: Осетия по уровню свободы слова — это Монако на Кавказе. В соседних республиках люди боятся высказаться. У нас относительная территория свободы на Кавказе.

Антон Вальковский: Когда мы говорим об эпидемиологической ситуации, мы подразумеваем, что агентами изменений должны выступать врачи, хотя я верю, что можно снизить заболеваемость организацией общественной среды, городского пространства, можно работать с моделями поведения людей. Могут ли проекты в области культуры и искусства, разработка прототипов быть действенным инструментом и влиять на ситуацию?

Алик Пухаев: Я считаю, что только через искусство мы можем осмыслить ту или иную тяжелую ситуацию. Мы через искусство конструируем новую реальность, начинаем это обсуждать. По поводу городской архитектуры: сейчас русло реки застраивается высотками. Именно застройка русла высотками мешает распространению воздушных потоков, которые идут через Дарьяльское ущелье. Чем меньше кислорода поступает в тот или иной район, например, на БАМ, вероятность того, что там больше людей будет заболевать, выше.

Алена Шаповалова: Вопрос, который никто не поднимал: категория людей, которые вынуждены были работать, потому что они не могут прекратить работать. Те люди, которые дают нам тепло, электричество. О них никто не думает. Их безопасность никого не интересовала. Мои родители в этой категории. Я вставала каждый день в 7 утра, чтобы отвозить свою маму на работу, потому что транспорт не функионировал, а люди были вынуждены каким-то образом добираться на работу.

Антон Вальковский: Можно ли выстроить какую-то прогностику, исходя из того, что сейчас происходит в Южной Осетии?

Алик Пухаев: Не смотря на сложную ситуацию в начале первой волны власти Южной Осетии предоставили и аппараты ИВЛ для Северной Осетии. Сейчас власти Северной Осетии активно помогают лекарствами, отправляя их на юг Осетии. Отправляют и официально и неофициально. Я очень рад видеть, что в Осетии работает механизм взаимопомощи, горизонтальные связи — они срабатывают гораздо лучше, чем в других регионах.

Антон Вальковский: Проблему нехватки врачей, нехватки медперсонала, нехватки аппаратов ИВЛ мы не можем решить резко и прямо сейчас, потому что подготовка кадров требует десятилетия. И при помощи искусства решать проблему тоже не самый быстрый вариант: хоть мы и предложили прототипы, их апробация также требует определенного времени. Мне кажется, что зацепка в том, что ты, Алик, обозначил как взаимопомощь. Традиционная осетинская категория, которая называется «зиу». И в этом поразительный парадокс: в ситуации, когда социальные связи являются источником угрозы, то что нас может спасти — это именно социальные связи.

Алик Пухаев: В условиях, когда государство отказалось вводить полноценный карантин и делать выплаты, начали работать социальные связи. Люди поняли, что самая сложная ситуация — в селах, люди раньше добирались на работу на маршрутках до городов. Маршрутки перестали работать. И вдруг городские жители стали выезжать в ближайшие села и отвозить кому-то продукты. Когда все столкнулись со сложной ситуацией, начал работать социальный капитал.

This site was made on Tilda — a website builder that helps to create a website without any code
Create a website